Борба против насиља

Шта је дигитално насиље ?

Под дигиталним насиљем подразумевамо све случајеве у којима неко користи електронске уређаје(мобилни телефон, рачунар, камеру, итд.) и интернет да би некога намерно уплашимо, увредимо, понизимо или га на неки други начин повредимо. 

Шта није дигитално насиље ?

Дигиталним насиљем се не сматрају случајно, ненамерно наношење штете и повређивање, као ни пријатељска задиркивања и препирке преко телефона или интернета. 

Облици дигиталног насиља могу бити

  1. Слање СМС порука увредљивог или претећег садржаја, узнемиравање телефонским позивима (лажно представљање, ћутање, вређање, претње)
  2. Снимање мобилним телефоном или камером
  3. Прослеђивање и стављање снимака на интернет
  4. Узнемиравање мејловима
  5. Различити видови узнемиравања на друштвеним мрежама на интернету. 

Спрецифичности дигиталног насиља које отежавају живот

  1. За разлику од класичног насиља, дигитално насилницима пружа анонимност
  2. Жртве могу трпети велику штету, а да притом немају могућност да се заштите или одбране
  3. Информације пласирање путем дигиталних медија се јако брзо шире

Разлика између дигиталног насиља и традиционалних облика вршњачког малтретирања

  1. Специфичности окружења на интернету, чине овај вид злостављања све распрострањенијим и по неким мишљењима чак и опаснијим по психолошку равнотежу жртве од традиционалног вршњачког злостављања
  2. Традиционално вршњачко малтретирање је увек било ограничено на одређене контексте (школа, школско двориште, места где се деца окупљају и слично). Дигитално насиље често је континуирано малтретирање, пропраћено додатним стресом јер особе које га трпе немају где да се сакрију и побегну од злостављања коме су изложени
  3. Број сведока сајбер малтретирања је потенцијално неограничен(на Facebook – у, Youtube – у, прослеђивањем електронске поште или компромитујућиџ СМС порука на велики број адреса). Јавно понижење појачава психолошко-емотивни стрес производећи разарајући ефекат на перцепцију себе и на самопоуздање и изазвајући депресију, безизлазност и суицидне мисли и идеје
  4. Online окружење не пружа довољно повратник информације о реакцијама онога коме су узнемиравајуће поруке послате, сто код оних чине насиље смањује осећај да наноси истинску емотивну и психолошку штету другој особи, смањујући степен самоконтроле и увида  и степен насилничког понашања. То знатно отежава заустављање агресије и малтретирања. 
  5. Не треба занемарити „sexting„, све израженији код нас, када млади своје фотографије и клипове намењене партнеру пошаљу путем интернета или СМС-om, а они их даље дистрибуирају путем друштвених медија. Иако појам дигитално насиље, злостављаци и жртве, најчешће асоцира на манијаке, педофилију и све друге психопатолошке структуре личности које угрожавају децу на интернету, убедљиво је највећи проценат дигиталног насиља у категорији вршњачког насиља (Cyber Bulling).

Ниси Сама

„Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и од спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду подређеној позицији у односу на мускарце. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.“

Дефиниција насиља над женама по документима Уједињених нација

COC Телефон 0800 100 007

Радним данима од 10h до 20h

*Овај позив и услуга су бесплатни

На СОС телефону као и у индивидуалним  консултацијама раде специално едукаване конзултанткиње за рад са женама које су преживеле трауму муског насиља и имају висегодисње искуство у овој области. Подршка женама кроз консултасије има за циљ оснажинање жена да изађу из ситуације насиља. Разговори на СОС телефону могу бити анонимни. Конзултанткиње се руководе основним принципима, а то је да:

  • сва исприцана искуртва СОС телефону и у консултацијама су поверљива
  • верује се изказу жена које су преживеле насиље
  • жена није крива за насиље које је преживела
  • насилник је одговоран за насиље
  • насилинкова је кривица и срамота

Консултанткиње подржавају жене:

  • Да праве сигурносни план уколико су у опасним ситуацијама
  • Да знају које иституције им могу понудити коју врсту подршке
  • Да изађу из логике жртве и буду проактивне у процесу излажења из насиља
  • Да поставе своја трауматска искуства и оснаже своје позитивне особине
  • Да верују себи и поново заволе себе
  • Да размотре могуће изборе и изаберу како жене да живе

Правни оквир који регулише ову област:

  • Закон о организацији и надлежности органа за борбу против висок-технолошког криминала (2006.год)
  • Факултативни протокол о продаји деце, дечијој порнографији, из Конвенцује о правима детета 
  • Конвенција Савета Европе о борби против сајбер криминала (2001.год)
  • Конвенција о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања (мај 2011.год)

Коме могу да се обратим у случајевима дигиталног насиља ?

  • S.O.S. телефоном Министарству просвете, науке и технолошког развоја, број телефона: 0800-200-201
  • Email адреса Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал Републике Србије: vtk@beograd.vtk.jt.rs
  • Нет патрола за пријаву нелегалних и штетних садржаја на интернету на Email адресу: prijava@netpatrola.rs