Борба против насиља

Шта је дигитално насиље?

Под дигиталним насиљем подразумевамо све случајеве у којима неко користи електронске уређаје (мобилни телефон, рачунар, камеру…) и интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио или га на неки други начин повредио.

Шта није дигитално насиље?

Дигиталним насиљем се не сматрају случајно, ненамерно наношење штете и повређивање, као ни пријатељска задиркивања и препирке преко телефона или интернета.

Облици дигиталног насиља могу бити:

• слање СМС порука увредљивог или претећег садржаја, узнемиравање телефонским позивима (лажно представљање, ћутање, вређање, претње),
• снимање мобилним телефоном или камером,
• прослеђивање и стављање снимака на интернет,
• узнемиравање мејловима,
• различити видови узнемиравања на друштвеним мрежама на интернету…

Специфичности дигиталног насиља које отежавају живот

• За разлику од класичног насиља, дигитално насилницима пружа – анонимност.
• Жртве могу трпети велику штету, а да притом немају могућност да се заштите или одбране.
• Информације пласиране путем дигиталних медија се јако брзо шире.

Разлика између дигиталног насиља и традиционалних облика вршњачког малтретирања

• Специфичности окружења на Интернету, чине овај вид злостављања све распрострањенијим и по неким мишљењима чак и опаснијим по психолошку равнотежу жртве од традиционалног вршњачког злостављања.

• Традиционално вршњачко малтретирање је увек било ограничено на одређене контексте (школу, школско двориште, места где се деца окупљају и слично). Дигитално насиље често је континуирано малтретирање, пропраћено додатним стресом јер особе које га трпе немају где да се сакрију и побегну од злостављања коме су изложени.

• Број сведока сајбер малтретирања је потенцијално неограничен (на Facebook-у, Youtube-у, прослеђивањем електронске поште или компромитујућих СМС порука на велики број адреса). Јавно понижење појачава психолошко-емотивни стрес производећи разарајући ефекат на перцепцију себе иамопоуздање и изазивајући депресију, безизлазност и суицидне мисли и идеје.

• Онлajн окружење не пружа довољно повратних информација о реакцијама онога коме су узнемиравајуће поруке послате, што код оних чине насиље смањује осећај да наноси истинску емотивну и психолошку штету другој особи, смањујући степен самоконтроле и увида у степен насилничког понашања. То знатно отежава заустављање агресије и малтретирања.

Не треба занемарити ни “sexting”, све израженији код нас, када млади своје фотографије и клипове намењене партнеру пошаљу путем интернета или смс-ом, а они их даље дистрибуирају путем друштвених медија. Иако појам дигитално насиље, злостављачи и жртве, најчешће асоцира на манијаке, педофилију и све друге психопатолошке структуре личности које угрожавају децу на интернету, убедљиво је највећи проценат дигиталног насиља у категорији вршњачког насиља (Cyber Bulling).

Правни оквир који регулише ову област:

• Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високо-технолошког криминала (2006.год)
• Факултативни протокол о продаји деце, дечијој проституцији и дечијој порнографији, из Конвенције о правима детета
• Конвенција Савета Европе о борби против сајбер криминала (2001.год)
• Конвенција о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања ( мај 2011.год)

Коме се могу обратити у случајевима дигиталног насиља?

S.O.S. телефон Министарства просвете, науке и технолошког развоја 0800 200 201
• и-мејл адреса Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал Републике Србије vtk@beograd.vtk.jt.rs
• Нет патрола за пријаву нелегалних и штетних садржаја на интернету на и-мејл адресу prijava@netpatrola.rs

СОС Телефон 0800 200 201

ВАНРЕДНА НАСТАВА

Ниси Сама

„Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.“

Дефиниција насиља над женама по документима Уједињених нација

СОС Телефон 0800 100 007

Радним данима од 10h до 20h
* Овај позив и услуга су бесплатни

Видео преузет са сајта Аутономни женски центар Београд

На СОС телефону као и у индивидуалним консултацијама раде специјално едуковане консултанткиње за рад са женама које су преживеле трауму мушког насиља и имају вишегодишње искуство у овој области. Подршка женама кроз консултације има за циљ оснаживање жена да изађу из ситуације насиља. Разговори на СОС телефону могу бити анонимни. Консултанткиње се руководе основним принципима, а то је да:

  • сва испричана искуства СОС телефону и у консултацијама су поверљива
  • верује се исказу жена које су преживеле насиље
  • жена није крива за насиље које је преживела
  • насилник је одговоран за насиље
  • насилникова је кривица и срамота

Консултанткиње подржавају жене:

  • да праве сигурносни план уколико су у опасним ситуацијама

  • да знају које институције им могу понудити коју врсту подршке

  • да изађу из логике жртве и ћутања и буду проактивне у процесу излажења из насиља
  • да поставе границе према насиљу

  • да разраде своја трауматска искуства и оснаже своје позитивне особине

  • да верују себи и поново заволе себе

  • да размотре могуће изборе и изаберу како желе да живе

Исказивање интересовања за вакцинисање против Covid-19